sub10212017

Azurirano12:34:16 PM

Font Size

Profile

Direction

Menu Style

Cpanel
Back Vi ste ovde: Naslovna Učenici Sekcije Literarna Prozni radovi učenika

Prozni radovi učenika

Pročitajte neke od radova naših učenika

 

Kako doživljavam polazak u gimnaziju

U životu stalno nailazimo na nove i nepoznate stvari. Na njih gledamo sa dozom poštovanja, ali i straha zato što se sa njima nikada ranije nismo susreli. Jedna od stvari u mom životu koja je izazvala taj blagi strah i nervozu jeste bio dan kada samo polazio u gimnaziju.

Tih dana nisam razmišljao ni o cemu drugom, užasavala me je sama pomisao na to da više neću videti svoje stare drugove i profesore. Bio sam vidno uznemiren. Kada je konačno došao taj dan, nisam pokazivao strah i nervozu, potisnuo sam svoje emocije i krenuo. Došavši u odeljenje, uvideo sam da se moja najgora noćna mora obistinila - nikoga nisam poznavao. Koračao sam, pružao ruku i govorio: ,, Zdravo, moje ime je Aleksa". Tada sam video da nisam jedini koji je u novu školu pošao uplašen.

Drugog dana stvari su postale bolje, znatno bolje, počeli smo da razmenjujemo brojeve i više se upoznajemo. Ubrzo sam shvatio da sam se bez razloga plašio, sve je bilo divno: škola,novi drugovi, novi profesori, razredna. Upoznali smo se i super se družimo, mada, ipak, setim se osnovne škole i starih drugara.

Ovo iskustvo naučilo me je da ne sudim o knjizi po koricama, da nije sve što je novo tako strašno. Gimnazija je definitivno od mene napravila drugog čoveka, odgovornijeg i otvorenijeg prema novim stvarima. Shvatio sam da nije bilo razloga za strah, i ovo iskustvo ću  primenjivati u životu. 

                                                       Aleksa Paskaš I4:-)

 

Iskuliraj!


   Danas, kada nam je stres najveci neprijatelj, ostati smiren i opusten je vrlo tesko. Ljudi su cesto napeti, stalno u nekom grcu i pod pritiskom, Posebno pred neki vazni dogadjaj koji sledi. Pred neko takmicenje, sastanak, ispit ili vencanje. U tim situacijama ljudi previse razmisljaju, preispituju se i plase da nesto ne podje po zlu. Zato bi bilo najbolje da jednostavno ostanemo ''kul'' i opustimo se. Ali to ne polazi svima za rukom. Zato postoje mnogi prirucnici o kuliranju.
   Jedno od osnovnih pravila je da hod, kao i govor, budu sto sporiji. Uzurbanost nikada nece izgledati dobro. Kul osmeh ne sme biti sirok i razdragan, Dovoljan je mali smesak koji ce porucivati ''meni je sve potaman.'' Stav mora biti bez ukocenih pokreta a razmisljanje, naravno, sto pozitivnije, Sve mora biti opusteno i polako. Pored osnovnih pravila, karakter je jako bitan.
   Vrlo je lako reci nekome: ''Iskuliraj!'' Ali to nece resiti njegove probleme. Ranije su pod pritiskom bili iskljucivo poslovni ljudi, a danas je to sastavni deo zivota svih nas. Jedno je sigurno: kuliranje jaca samopouzdanje i smiruje. Zato svi treba da nauce kako da budu kuleri i ne dozvoljavaju da ih bilo sta izbaci iz takta i poremeti. 

 

Zorana Karatović III5